Saša Robnik je rođen 1969 godine u Sarajevu, a odrastao je u Vircburgu, Nemačka, gde je otkrio i zavoleo žanrovsku prozu – spekulativnu fikciju i fantastiku. Od svoje petnaeste godine nastavlja život u Sarajevu do 1994. nakon čega se nastanjuje u Novom Sadu, u kojem i dalje živi.
2010. godine IP Tardis mu objavljuje zbirku urbanih i folklornih fantastičnih priča “Anđeli na kocki šećera”, učestovao je u prevodu Majkl Svonvikovog “Periodni sistem naučne fantastike”, zastupljen je sa svojim radovima u časopisima Znak Sagite (novelom i kratkim pričama), UBIQ, Balkanski književni glasnik i Omaja, te zbirkama ”Zbirka V – fantastične priče iz ravnice”, „Nešto diše u mojoj torti“ i Istrakonovoj zbirci „Apokalipsa laži“ kao i na nekoliko jezika prevedenom e-zbirkom „Izvršenje pravde“. Roman „Anđeo sedmog dana“ je sam preveo na nemački jezik, objavljen je na Amazonu i dostupan u elektronskom i papirnom, fizičkom obliku.
„U kukuruzištu pokraj auto otpada stoji visoka prilika ogrnuta crnim plaštom. Na sebi nema odeću. Njegova koža je jarkocrvena i blešti toliko da obasjava kukuruze naokolo. Blešti od besa koji se pojačava. Oko njega su nakaze veličine njemu malo iznad pojasa. Neljudske glave na kvrgavim, golim telima takođe crvene boje, unezvereno i sa sladostrašćem se okreću nekontrolisano u svim pravcima. Iz širokih usta koja sežu od jednog do drugog špicastog uva, palacaju dugački, tanani jezici između igličastih i mnogobrojnih zuba. Deo tog čopora reži na čoveka koji leži na podu. Oči su mu raširene u luđačkom strahu i telo mu se trese. Jedna od tih nakaza što reži na zarobljenog, diže glavu ka gospodaru i govori mu: – Da ga rastrgnemo i pojedemo, gospodaru? Gladan sam. „ Saša Robnik